Радио је у ПДП „Воћар-продукт“ у Гучи, ПП „Белица-промет“ Гуча (чији је био оснивач и власник), био је инспектор Финансијске полиције у Чачку, руководилац Оделeња финансијске полиције у Гучи и начелник Пореске управе у Гучи. Биран је за одборника у Скупштини општине Лучани у шест мандата. Обављао је функцију председника скупштине општине Лучани, а од 2004 до 2012. године председника општине Лучани (2004. на непосредним изборима - именом и презименом, остварио је други изборни резултат у земљи). Велике заслуге му припадају за изградању инфраструктурних објеката у општини Лучани (путеви, водовод и канализација, електрификација, уређење водотока, гасификација, спорт и рекреација, образовање, култура, здравство, ПТТ…). Два мандата, у периоду од 14.11.2014. године до 10.11.2023. године, обављао је функцију начелника Моравичког управног округа. Бавио се спортом (фудбалом и стрељаштвом), био је дугогодишњи спортски радник. Женски одбојкашки клуб „Драгачево“ из Гуче увео је у II Савезну лигу Србије и Црне Горе. Једанаест година је био председник организационог одбора Драгачевског Сабора трубача у Гучи, два пута домаћин. Добитник је великог броја војничких, радних и друштвених признања. На омладинским радним акцијама, војним вежбама и рату, провео је 4,5 година живота. Радећи у државној управи 1996. проглашен је за инспектора финансијске полиције са најбољим резултатима рада, а 1999. године за најбољег начелника Пореске управе у Регионалном центру Крагујевац. Од стране Клуба привредних новинара Србије 2006. године проглашен је за најуспешнијег председника општине у Србији, а 2010. године добитник је републичког признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за развој локалне самоуправе у Србији. У анкети дневног листа „Блиц“ пет пута узастопно је проглашаван међу најпознатијим и најутицајнијим личностима из јавног и политичког живота у Републици Србији. Моравички управни округ као државна институција са извршним овлашћењима, и Слободан Јоловић као појединац, добитници су интернационалне златне награде и признања „GlobalLocal“ за 2019. годину за средњу и југоисточну Европу. Ово престижно признање уручено им је на гала вечери у оквиру званичног програма Светског конгреса предузетника одржаног у Скопљу. Почасни је члан Ловачког савеза Србије. Добитник је неколико ловачких признања. Ловом почео да се бави пре 50 година (од 1973). Био је председник је Скупштине Ловачког удружења „Драгачево“ Гуча и делегат у Ловачком савезу Србије.
 

Медицински факултет у Београду уписала је 1981. године, а дипломирала је 1986. године са просечном оценом 10, као добитник Повеље Српског лекарског друштва за најбољег дипломираног студента. Магистарску тезу „Анализа плодове воде као предиктор примене интраутерине трансфузије у Rh – aloimunizovanih трудница“ одбранила је 1994. године на Медицинском факултету у Београду. Докторску тезу „Лечење хемолитичке болести фетуса интраутериним трансфузијама“ одбранила је 1996. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Запослена је од 1988. године на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. Начелник је оделења акушерске интезивне неге. Одржала је 53 предавања по позиву на националним и интернационалним конгресима и стручним састанцима. Учествовала је у организацији 16 националних и интернационалних састанака, у раду 13 Светских и Европских стручних конгреса и 16 националних конгреса, симпозијума и стручних састанака. Учествује и у два научна пројекта Министарства за науку Републике Србије. Ментор је у већем броју докторских, магистарских и дипломских радова одбрањених на Медицинском и Фармацеутском факултету у Београду. Аутор је и коаутор 224 научна рада, књига, поглавља у књигама, монографијама и уџбеницима објављеним у земљи и иностранству. Члан је десеточланог светског научног комитета за препоруке за третман преекламписије. Аутор је уџбеника за последипломску наставу „Пререклампасија“, приручника за тачну интрепретацију CTG и водича за хориоамнионитис. Проф. Мирковић је специјалиста са дугогодишњим искуством оперативном лечењу малигних и бенигних гинеколошких оболења, абдоминалних и трансваиналним приступом, експерт за компликоване и ризичне трудноће и порођаје и ултразвучни експерт за неинвазивне и инвазивне поступке (биопсија хориона, амниоцентеза, кордоцентеза). Члан је више националних и интернационалних стручних удружења и организација. Члан је председништва Српског лекарског друштва и Гинеколошко акушерске секције СЛД. Била је и почасни члан „Покрета за развој Драгачева“. Својим знањем и искуством, даје велики допринос у својој професији а посебно женама и породиљама са нашег подручја. Проглашена је 2011. године за почасног грађанина општине Лучани, а на изборној скупштини удружења ове године за почасног председника. Говори енглески језик. У народном покрету Драгачева води Савет за здравствену заштиту становништва.
 

Школске 2005/2006. уписала је магистарске студије на Техничком факултету у Чачку и успешно савладала испите предвиђене наставним планом са средњом оценом 9,50. Магистарски рад је одбранила у јануару 2009. године и стекла звање: магистар техничких наука, област индустријски менаџмент. Докторску дисертацију одбранила је 2016. године на Факултету организационих наука у Београду. Од 2000. године радила је као менаџер у предузећу за рециклажу и као професор економске групе предмета у средњој школи у Лучанима, а од 2004. године била је финансијски директор текстилног предузећа Spirit Evolution у Ариљу. На Техничком факултету у Чачку ангажована је од 2006. године. У периоду школске 2007/2008. била је сарадник на Катедри за индустријски менаџмент. Јуна 2008. године изабрана је у звање сарадника у настави из уже научне области Менаџмент и бизнис, а од  септембра 2010. године запослена je у звању асистента за ужу научну област Менаџмент и бизнис. Године 2017. изабрана је у звање доцента на Факултету техничких наука у Чачку, а 2022. изабрана је у звање ванредни професор за ужу научну област Менаџмент. Члан је Наставно-научног већа ФТН Чачак. Била је секретар Катедре за индустријски менаџмент, члан Комисије за самовредновање и члан Комисије за библиотеку ФТН Чачак. Председник је Тима за каријерно вођење, председник научног сектора Српске асоцијације за рециклажу, деконтаминацију и рушење СДА. Члан је Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд. Члан је уређивачког одбора  International journal of Disaster Risk Management. Члан је Управног одбора Црвеног крста Чачак. Члан је председништва Народног покрета Драгачева. Аутор је и коаутор бројних научних радова у престижним научним часописима и конференцијама.

Пољопривредни факултет, Универзитета у Беогаду, Одсек за ратарство уписао је школске 1981/82. Дипломирао 19.02.1986. године са просечном оценом 8,24. Магистарски рад под насловом: “Утицај течног и чврстог стајњака у комбинованој примени са минералним ђубривима на принос кукуруза” одбранио је 10.11.1989. године.  Докторску дисертацију под насловом: “Утицај органских и минералних ђубрива и времена обраде на промене физичких и хемијских особина земљишта и принос кукуруза”, одбранио је на Пољопривредном факултету у Београду 17.06.1994.године. У звање доцента изабран је 1995. године, а реизабран је 29.03.2001.године. У звање ванредног професора изабран је 27. 12. 2001. године. У звање редовног професора изабран је 2007. године.  Учествовао је на конгресима, симпозијумима и саветовањима у иностранству и у нашој земљи. Зоран Броћић је до сада објавио преко170 научних радова у домаћим и иностраним часописима. Аутор је једног монографског дела, једног практикума и уджбеника. Кандидат је обавио три студијска боравка у Холандији и Белгији (1986, 1998 и 2003 .године), везано за проблематику гајења кромпира; један студијски боравак у Израелу током 1999.године, а у вези са гајењем и чувањем поврћа и кромпира. Студијско путовањ у САД-у обављено је 2009.године на тему интегралне заштите кромпира. Председник је сортне комисије за кромпир. Председник је одбора за кромпир у оквиру националне асоцијације ''Плодови Србије''. Говори руски и служи се енглеским језиком. У Народном покрету Драгачева води Савет за улагања у пољопривреду.
 

Од 1995. године у Београду оснива HBO Medical Centar као специјалиста поморске, хипербаричне подводне медицине, физиолог. Учесник је и организатор више интернационалних стручних скупова из области подводне и хипербаричне медицине. Написао је више књига и велики број стручних публикација из своје области. Поред свог лекарског позива, др Живковић је познат и као велики љубитељ традиције, културе и духа Гуче. Деценијама је активно укључен у подршку културних догађаја, са посебним нагласком на очување идентитета и континуитета чувене Драгачевске трубачке свечаности, као и других народних манифестација које представљају културно благо овог краја. Говори руски језик а служи се и енглеским. Поред здравства, као члан и руководилац Савета за очување културних манифестација и традиционалног наслеђа Народног покрета Драгачева, прим. др Миодраг Живковић настоји да традицију споји са савременим приступом, како би се културно наслеђе Драгачева очувало, унапредило и приближило новим генерацијама.
 

Током своје каријере радио је на великим инфраструктурним и еколошким пројектима у Европи, Русији и Африци, са посебним интересовањем за питања одрживог управљања ресурсима и развоја локалних заједница. Аутор је више научних радова и књига о глобалним економским токовима, енергетској безбедности и трансформацији савременог друштва. Као консултант сарађује са међународним организацијама и универзитетима, повезујући науку, праксу и друштвену оговорност. Са Драгачевом га повезује дугогодишња сарадња са локалним институцијама и људима који у овом крају препознају снагу знања и заједништва. Његов допринос развоју идеја о одрживом, паметном и поштеном управљању заједницом чини га једним од пријатеља Драгачева који деле веру у ред, знање и меру као темељ напретка.
 

Oд 1995. до 1998. године радио на оперативним пословима у Управи криминалистичке полиције МУП-а Републике Србије. На Полицијској академији запослен од 1998. године, и прошао све фазе у наставнонаучном процесу – од асистента приправника до наставника. На Криминалистичко-полицијском универзитету обављао послове шефа Катедре друштвених наука, продекана за студије другог степена, уредника више издања, члана редакције часописа НБП: Журнал  за криминалистику и право, координатора послова у вези са међународном и националном сарадњом, члана Сената, председавао Већем департмана форензике, руководио са више научно-истраживачких пројеката. Ангажован као хонорарни наставник на Факултету политичких наука, Факултету безбедности Универзитета у Београду и Медицинском факултету Универзитета у Новом Саду. Држао предавања на Волгоградском Универзитету и Академији Министарства унутрашњих послова Русије (МВД России); Нациналном полицијском Универзитету Републике Кине у Шин Јангу; Државном Универзитету министарства унутрашњих послова у Лвиву, Украјина; Државном универзитету Министарства унутрашњих послова Републике Белорусије; AEPC - Тhe Association of Europen Police Colleges. Учествовао је у великом броју домаћих и међународних истраживачких пројеката, међународних научних скупова и конференција. Аутор је и коаутор већег броја монографија, научних радова, књига и уџбеника. Дао је значајан допринос развоју научних дисциплина Теорија друштвених конфликата и Кризни менаџмент. У Народном покрету Драгачева води Савет за борбу против корупције и привилегија.
 

Дипломирао је на Академији ликовних уметности у Приштини, у класи професора Светомира Арсића Басаре. Магистарске студије завршио је на Факултету примењених уметности у Београду. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС). Каравелићево стваралаштво карактерише употреба камена, првенствено мермера, и стил који комбинује елементе традиције и модернизма. Његов рад обухвата скулптуре мањег и средњег формата, као и монументалне јавне споменике. Критичар Ђорђе Кадијевић описује Каравелићев приступ као „у техничком али и у естетском смислу модеран, намерно неуједначен”. Његове скулптуре често имају површине различитог степена обраде, од грубо клесаних до фино полираних, чиме се наглашавају кључни делови форме. Фигуре су стилизоване, али својом структуром стварају утисак монументалности, чак и у мањим димензијама. Историчарка уметности Катарина Доганџић Мићуновић истиче да Каравелић „заснивајући свој рад на искуству модернизма, ствара снажне облике у камену, кроз фигуре језички сведених, стилизованих, али и наглашено сензибилних физиономија”. Велимир Каравелић је аутор већег броја јавних споменика широм Србије и региона. Споменик деспоту Стефану Лазаревићу у Младеновцу – Откривен 2019. године. Каравелић је добио прву награду на конкурсу општине Младеновац за овај рад. Скулптура приказује деспота са мачем, симболом владарске моћи, и књигом која представља писменост и духовност. Споменик српском трубачу у Гучи – Рад за који је 1998. освојио прву награду на конкурсу Фондације „Браћа Карић”. Споменик је постао симбол Драгачевског сабора трубача. Ту су и споменик Десимиру Перишићу, победнику првог Сабора трубача у Гучи, и мноди други. Члан је савета за очување архитетонског наслеђа и културне баштине Драгачева.
 

Звање дипломираног инжењера архитектуре стекла је 2008. године на Архитектонском факултету Универзитета у Београду. Члан је Инжењерске коморе Србије и поседује више лиценци и сертификата из области архитектуре и грађевинарства. Током професионалне каријере ангажована је на изради и реализацији бројних великих и средњих пројеката, као и у области стручног надзора и консалтинг услуга у Србији и иностранству — у Нигерији, Катару, Абу Дабију, Оману и Ираку. Вишегодишње искуство стекла је у компанијама Енергопројект – Ентел и Југoимпорт СДПР – ПМЦ инжењеринг, где је, као водећи самостални инжењер, учествовала у изради и надзору значајних пројеката као што су: топловод Обреновац–Нови Београд, Al Shabeki 400kV Grid Station (Оман), Upgrading of Al Ghubra Pump Station (Оман), Backup Power Plants for Dukhan Airbase and North Camp Al Shemal Project (Катар), ТЕ Колубара Б (Србија, 350 MW), ТЕКО Б3 Костолац, изградња 132/33kV трансформаторских станица у Al Khoud (Оман), Regional PAEW Administrative Building (Muscat) – Public Authority for Electricity and Water, Енергопројект Ентел – стамбено-пословни објекат Al Khuwair South, Muscat. Као пројектант и консултант, сарађивала је са бројним домаћим и страним партнерима, међу којима су BDSP London (енергетска ефикасност јавних објеката у Србији), као и Агенција за енергетску ефикасност Републике Србије. Аутор је више архитектонских и урбанистичких решења, међу којима се издвајају: Музеј у Маскату, идејно решење ентеријера ресторана „Синђелић“ у Београду, главни пројекат традиционалне српске куће у Гучи, партерно уређење кружног тока у Гучи, посвећено победнику првог „Драгачевског сабора трубача“, и др. Посебно је посвећена очувању културног и архитектонског наслеђа Драгачева, као и промоцији савремених и одрживих решења у урбаном развоју. Говори енглески и немачки а служи се и арапским језиком.
 

Основну школу „Милан Благојевић“ у Лучанима и Гимназију „Свети Сава“ у Пожеги завршила је као један од најбољих ђака своје генерације, након чега је дипломирала на Технолошко-металуршком факултету Универзитета у Београду. Своју каријеру започела је 2006. године у компанији Evolution, где је радила као технолошки инжењер у процесу производње. У том периоду стекла је драгоцено искуство у организацији производње, унапређењу технолошких поступака и контроли квалитета. Од 2013. године наставља професионални развој као инжењер у развоју, усмеравајући се на унапређење производних процеса, имплементацију модерних техничких решења и подизање стандарда безбедности и ефикасности у производњи. Тренутно је запослена у компанији „МВ Наменска производња“ у Лучанима, где својим знањем и дугогодишњим искуством значајно доприноси развоју технолошких процеса и стабилном функционисању производних система. Позната је по професионалности, одговорности и способности да сложене технолошке поставке преточи у практична и применљива решења. Анђелка је посебно посвећена локалној заједници и верује да развој Драгачева мора бити ослоњен на струку, одговорност и дугорочну визију. Као мајка три девојчице, добро разуме важност стабилне, безбедне и перспективне средине за све породице у општини Лучани. Говори енглески језик. У свом раду води се вредностима честитости, принципијелности и професионалног интегритета, уверена да само јасна визија и посвећеност заједничком добру могу донети прави напредак Драгачеву.

Био запослен у Министарству унутрашњих послова Републике Србије од 1992. године до одласка у пензију (2024.). Учесник је свих ратних дешавања, ванредно унапређен 1997. године, а од 2001. године постављен на место помоћника командира у Полицијској станици Лучани са седиштем у Гучи. Од 2007. године постављен на место заменика командира. Од 1997. године члан је Ловачког удружења „Драгачево“ Гуча. Добитник је Златне значке ЛСС, а од 2016 до 2024. године био је председник Ловачког удружења „Драгачево“ Гуча. Од 2000 до 2018. године био је председник Стрељачког савеза Западне Србије, а 2011. године проглашен је за најбољег спортског радника општине Лучани. Добитник је великог броја друштвених и радних признања, а посебно од Стрељачког савеза Србије. Лиценцирани је савезни судија у стрељаштву. У Народном покрету Драгачева одговоран је за формирање подружница по месним заједницама, за припрему изборне скупштине и учешће покрета у изборима за савете месних заједница и локалне изборе у општини Лучани.
 

Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1980. године на одсеку за процесну технику. Радни однос засновао у Предузећу „Милан Благојевић“ у Лучанима, а одмах након тога постао је и питомац Школе резерних официра при техничкој војној академији  „Иван Гошњак“ у Загребу. Постао је резерни официр са чином капетана. У фабрици „Милан Благојевић“ у Личанима прошао је пут од машинског инжењера конструктора, преко руковођења одржавања опреме, обнове фабрике након НАТО бомбардовања, па све до помоћника генералног директора.  У периоду од 2012 до 2015. године био је председник општине Лучани. Иако пензионер, и даље је активан у оквиру своје професије, а укључен је и на пољу добровољног рада и пружања помоћи установама, сиромашним и болесним грађанима. У народном покрету Драгачева води Савез за привреду и предузетништво.