У последње време појављују се објаве и коментари на порталима блиским режиму, као и преко анонимних профила, који садрже неистине и покушаје дискредитације мог професионалног и јавног ангажовања, како желе да представе „захваљујући СНС“ – а управо истина је обрнута. Сматрам да је важно да се јавности изнесу чињенице.

Никада председник општине Лучани нисам био као кадар СНС, већ искључиво својим именом и презименом и као носилац групе грађана коју сам основао – Покрет за развој Драгачева. Моју подршку нису одређивали страначки интереси, већ искључиво интереси мештана, рад, резултати и поверење људи које сам годинама стицао. То знају и Томислав Николић и Александар Вучић.

На место начелника Моравичког управног округа постављен сам од стране Владе Републике Србије као препознатљива нестраначка личност, са дугогодишњим искуством у привреди, локалној и државној управи. Прва плата коју сам примио износила је око 60.000 динара, иако је претходно та функција носила 115.000 динара. То јасно говори да ми није учињена никаква „привилегија“, већ сам посао прихватио и обављао професионално и одговорно, без иједне мрље.

У политичком делу ангажовања у СНС, мој тим и ја формирали смо свих 38 месних одбора од 9 колико смо затекли, повећали организацију са око 300 на више од 2.700 чланова, и забележили победе у шест изборних циклуса. То су чињенице, резултати и рад који стоје иза мене.

Одређене промене унутар странке и долазак нових људи са другачијим политичким и финансијским  интересима довели су до моје смене на месту повереника, без икаквог званичног образложења, а постављен је човек који до тада није био члан нити је икад крочио у просторије странке. Чак није било нити телефонског позива и бар људског поштовања према нама који смо странку стварали. Од те 2019. године никада нисам позван на било какав састанак, славу СНС нити Дан општине.

Истичем да се од мене никада није тражено да угасим свој покрет.

Желим да нагласим да немам никакве некретнине стечене у периоду обављања јавних функција, нити било какву материјалну корист изван законом прописаних примања. Возим аутомобил стар 18 година, што најбоље говори о томе колико су неистините и намерно пласиране спекулације о „богаћењу“ и „привилегијама“. Такви наративи се спинују већ три деценије против свих политичких неистомишљеника и немају додирних тачака са реалношћу. Нажалост, за те прљве послове користе се млади активисти странке, мени познати, а раде по налогу „газда“ одозго.

Имајући у виду последње медијске нападе, формирали смо правни тим за покретање судских поступака против свих медијских манипулација и манипуланата, лажних навода и клевета упућених мени и нашим члановима. Тим чине судија Вишег суда у пензији и два угледна адвоката, који ће поступати у складу са законом.

Мој рад, моји резултати и мој професионални интегритет су проверљиви и јавни. Они који стоје иза анонимних напада раде то јер немају аргументе, нити храброст да иза својих речи стану именом и презименом. И по налогу оних који који су огрезли у корупцију и бране своју слободу.

Остајем посвећен интересима грађана нашег краја и наставићу да се борим за оно што сваком домаћину припада: пут, струју, воду и достојанствен живот.

Проф. др Љиљана Мирковић, почасни председник Народног покрета Драгачева и редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду, рођена у Гучи, својим радом и угледом већ деценијама представља пример човека који никада није заборавио завичај. Као један од водећих стручњака у области гинекологије и акушерства, она свој ауторитет и искуство ставља у службу остваривања визије Покрета - здраво, снажно и просперитетно Драгачево.

„Народни покрет Драгачева препознаје здравље као највиши приоритет. Без здравих људи нема развоја, нема породица, нема будућности. Наш програм предвиђа конкретне мере за унапређење здравствене заштите, посебно на сеоском подручју где је приступ лекарима често ограничен“, истиче проф. др Мирковић.

Према програму Покрета, један од главних циљева је јачање примарне здравствене заштите и повећање доступности здравствених услуга у свим местима општине Лучани. Проф. др Мирковић објашњава: „Планирамо формирање мобилних здравствених тимова који ће редовно обилазити сеоске месне заједнице. Тиме ћемо обезбедити да и најудаљенија домаћинства имају приступ лекарским прегледима, превентивним саветима и дијагностици. То није луксуз - то је основно људско право.“

Као стручњак са дугогодишњим искуством у лечењу трудница, породиља и жена са ризичним трудноћама, проф. др Мирковић посебно наглашава потребу да се у Драгачеву развије систем породичне и репродуктивне заштите жена.

„Жене на селу често немају редовну здравствену контролу. Ми желимо да уведемо бесплатне превентивне прегледе, саветовалишта за труднице и програме здравственог образовања. То је улагање у здравље мајке, детета и читаве заједнице“, наглашава она.

Још један важан део програма Народног покрета Драгачева односи се на повезивање локалних здравствених установа са стручњацима из већих центара. „Знање се мора делити. Омогућићемо едукацију младих лекара и медицинских сестара, стручно усавршавање у Београду и повратак у свој крај. Само тако можемо обновити кадрове и ојачати систем здравствене заштите у Лучанима и Гучи“, истиче проф. Мирковић.

Такође, Покрет предвиђа увођење здравствено-едукативних програма за становништво, од превенције кардиоваскуларних и дијабетичних обољења, до психолошке подршке породицама и младима.

Проф. др Љиљана Мирковић је поносна што је рођена у Гучи, где су, како каже, „људи племенити, вредни и поносни“.

„Завичај ми је много дао. Данас осећам дужност да вратим кроз знање, рад и љубав према свом народу. Као лекар, научник и Драгачевац, верујем да заједно можемо изградити друштво у којем ће здравље бити приоритет, а свако дете имати шансу за здрав живот“, поручила је проф. др Љиљана Мирковић, почасни председник Народног покрета Драгачева.

„Највеће богатство једног народа није ни земља ни новац – већ знање и људи који га носе“, поручила је проф. др Неда Николић, заменик председника Народног покрета Драгачева, наглашавајући да је образовање кључ развоја, опстанка и напретка сваког места.

Она истиче да је неопходно да општина Лучани у наредним годинама много више улаже у школе, ученике и професоре, али и у младе који желе да остану у свом крају. „Без образованих људи нема ни добрих пољопривредника, ни предузетника, ни лекара. Све почиње од школе“, нагласила је Николић.

Ми свој програм представљамо јавности уз подршку медија, којима смо захвални јер помажу да наше идеје стигну до грађана и до оних који одлучују. То не значи да се нужно спремамо за локалне изборе, нити има разлога да нас политичке странке доживљавају као противнике, али  верујемо да би се интереси грађана најефикасније заступали кроз институције.

Програм „Народног покрета Драгачева“ предвиђа јасне мере за јачање образовања и подршку младима у општини Лучани: Бољи услови у школама и вртићима – реконструкција школских објеката, модернизација кабинета, дигитална опрема и топли оброци за све ученике; Подршка ученицима и студентима – увођење драгачевске стипендије за најбоље студенте, бесплатни превоз за средњошколце, награде за ђаке генерације и финансијска подршка за студије дефицитарних занимања и Улога наставника и школе у заједници – веће поштовање професорског позива, континуирана стручна усавршавања и активна сарадња школа са локалном заједницом, привредом и културним установама.

„Просвета мора поново да добије достојанство које заслужује. Наставник није бирократа, већ васпитач и чувар вредности. Кад се школа поштује – поштује се и знање“, истиче проф. Др Николић.

„Не можемо чекати да млади сами реше све. Ако желимо да остану у Драгачеву, морамо им дати могућност да раде, да се усавршавају, да виде перспективу. Наш циљ је да Драгачево буде место где се знање претвара у живот, а труд у достојанство“, каже Николић.

Она подсећа да су многи млади људи напустили свој крај јер нису имали подршку ни прилику да примене своје знање. „Наш циљ је да Драгачево буде место где ће млади отварати своје фирме, пољопривредна газдинства и иновационе радионице. То је суштина нашег програма – знање у служби живота.“

Проф. др Николић истиче да школа у малом месту није само образовна установа, већ и центар културе, спорта и заједништва. „Свако село које има школу има будућност. Када се угаси школа, угаси се и село. Зато ћемо инсистирати да се одрже и ојачају све сеоске школе у општини Лучани, ма колико ученика имале.“

„Наше Драгачево мора бити средина у којој се поштују књига, рад и знање. У којој је част бити учитељ, професор, студент или мајстор свог заната. То је политика која не траје четири године – то је политика за генерације које долазе“, поручила је проф. др Неда Николић, заменик председника Народног покрета Драгачева.

„Народни покрет Драгачева неће пристати на уцене ни власти ни опозиције. Ми нисмо ни са `Ћацима` ни са `Блокадерима`. Ми смо са народом, а народ хоће правду, сигурност и развој. Србији нису потребни политички ријалити на улицама, већ институције које раде, закони који важе за све и држава у којој је част и знање важније од страначке припадности“, поручио је Јоловић.

Док се Србија претвара у арену митинга и блокада, док једни марширају под партијским заставама власти, а други под барјацима опозиције, обични грађани све дубље тону у бесперспективност, поделе и сиромаштво.

Оно што се данас представља као „борба за народ“ у суштини је борба за личне и партијске интересе, функције и привилегије, а народ је гурнут у улогу статисте.

„Народни покрет Драгачева“ указује да оваква атмосвера није случајност, већ последица дугогодишњег урушавања институција, политичког запошљавања, злоупотребе јавних ресурса и неспособности власти и опозиције да грађанима понуде конкретна решења.

„И једни и други су подједнако криви за хаос који гледамо. Власт митинзима демонстрира силу, опозиција блокадама демонстрира инат - а народ демонстрира празне џепове, беспосленост и жељу да се што пре спакује и оде из ове земље. То није демократија, то је срамота и национална трагедија“, изјавио је Слободан Јоловић, председника „Народног покрета Драгачева“.

Он истиче да Србија тоне у опасне поделе које су већ почеле да се осећају у свакој породици, на сваком радном месту и у сваком селу:

„Партијске заставе су замениле институције, партијска књижица је постала важнија од дипломе, а улица је постала замена за парламент. Кад се тако води држава, онда је јасно зашто немамо ни путеве, ни радна места, ни сигурност за будућност наше деце. Док се политичари свађају, ми чекамо путеве, воду, канализацију, редовно одвожење смећа, здравствене услуге и инвестиције. То је права слика Србије“.

Покрет упозорава да овакво стање директно угрожава демократски поредак и економски развој земље, јер се све своди на конфротацију и спетакл, док грађани остају без одговора на основна питања: како живети, где радити, шта оставити својој деци.

Народни покрет Драгачева:  Власт гуши грађанске иницијативе, време је за већински систем и људе који заиста живе за своја места, без свађа и политичких подела.

У општини Лучани већ четири и по године нису расписани избори за савете месних заједница, одкако им је мандат истекао. Како тврди Народни покрет Драгачева, то није случајна „заборавност“, већ свесна стратегија владајуће странке која, из страха од губитка, држи грађане без основног механизма за организовање и решавање својих комуналних и инфраструктурних проблема.

„То је директно гушење грађанских иницијатива и начин да се онемогући да људи у својим срединама покрећу акције за боље услове живота. Уместо да савети месних заједница буду сервис грађана, постали су партијске филијале за награђивање лојалних“, кажу у покрету.

У пракси то значи да грађани у Драгачеву немају институционални механизам да покрену или формализују своје захтеве, јер савети месних заједница већ четири и по године раде без легитимитета. Људи не могу преко својих представника да покрену питање поправке пута, уређења водовода, јавне расвете или других локалних проблема.

Без легалних савета, свака иницијатива се своди на молбе властима „одозго“, уместо да грађани имају свој канал и правни основ за деловање. Власт тако користи вакум да сама поставља лојалне људе и усмерава новац тамо где јој одговара, што код мештана ствара осећај беспомоћности.

Народни покрет Драгачева истиче да ће, уколико буде у позицији да о томе одлучује, изменити (политичку СНС) одлуку о месним заједницама и увести већински изборни систем. По том моделу, грађани би коначно могли да бирају своје представнике по имену и презимену, а не „листу“ на којој стоји име страначког лидера, често човека који никада није ни крочио у њихово село: „Хоћемо људе који ће у свом мандату урадити нешто за своју средину, без обзира на њихову страначку припадност“, поручују из овог удружења грађана.

Последице овакве блокаде, како наводе, виде се на сваком кораку: нерешени инфраструктурни и комунални проблеми, застој у развоју и наставак демографског пражњења.

„Никада нисмо више назадовали него последњих десетак година. Народ је препуштен сам себи, а власт користи месне заједнице само као параван за своје политичке интересе. Људи у селима знају ко ради, а ко не ради, и зато је већински систем једино решење ако хоћемо поштене изборе и већу мобилност“, каже Радослав Ружић, председник Извршног одбора Народног покрета Драгачева.

Ружић додаје да је „срамота да једна општина као што је Лучани нема легалне и легитимне савете месних заједница толики број година“, што, по његовим речима, „показује колико се власт боји народне воље“, те да бар у месним заједницама не треба свађати и политички делити и оно мало људи што је остало тамо да живи.

Народни покрет Драгачева поручује да је време да се овај модел промени и да грађани поново добију прилику да сами бирају људе који ће радити у интересу својих места, а не страначких лидера.

Народни покрет Драгачева упозорава: присуство државних функционера, њихова обећања и злоупотреба јавних ресурса уочи локалних избора представљају отворену манипулацију грађана и понижавање демократије.

Уочи сваког локалног гласања понавља се исти сценарио: министарске колоне, државни секретари, функционери и – на крају – сам председник државе долазе да “помогну” изборну кампању страначким листама. Нуде се нови километри асфалта, обећавају се мостови, фабрике, комуналне зоне, „довођење инвеститора“, све оно што је могло и морало бити урађено у протеклих десет или петнаест година власти.

И то није помоћ.
То није подршка.
То није брига за народ.

То је злоупотреба државне функције. То је злоупотреба јавних ресурса. То је манипулација грађанима – од избора до избора.

Шта председник државе тражи на локалној изборној листи?

Још је опасније када се име председника државе – човека који по Уставу мора бити председник свих грађана – појављује као „носилац“ или „подршка“ локалним страначким листама.

Зашто?
Зато што председник државе нема шта да тражи на локалним изборима.
Он није кандидат.
Он не живи у нашој општини.
Он не решава наше комуналне проблеме.

Када државни врх носи локалну листу, то је јасан знак да се злоупотребљава ауторитет функције.

То значи да се локални избори претварају у национално такмичење за гласове, а не у избор људи који ће преузети одговорност за путеве, водовод, канализацију, школе, улице и радне зоне.

Зашто долазе? Да реше проблеме? Не – да узму гласове.

Свакодневно, у периоду кампање, одједном постају „могуће“ ствари које су годинама бежале од народа:

• одједном има новца за асфалт,
• одједном има „решених пројеката“,
• одједном су сви министри заинтересовани за локалне улице,
• одједном држава „слуша народ“.

А после избора?
Мук.
Иста обећања се понове тек пред следеће изборе – а проблеми остану где су били.

Грађани морају да знају: ово није брига за вас – ово је политичка контрола.

Постоје људи који не служе партијама – већ свом месту.

Народни покрет Драгачева стоји чврсто на позицији да локалне проблеме решавају локални људи. Они који живе овде, који знају шта не ради, шта недостаје, шта је хитно, шта је могуће.

Постоје људи који не пристају да буду инструмент партија. Постоје људи који желе да раде, а не да слушају шта ће им рећи „одозго“. То је суштина локалне самоуправе.

После избора – сви морају заједно да раде.

Ко год освоји мандате, они припадају грађанима, не странкама. Локална власт мора бити заједничка обавеза, а не страначки рат. Свака листа, сваки одборник, мора преузети одговорност сразмерно поверењу које је добио.

Народни покрет Драгачева – против злоупотребе државе, за локалну одговорност, за конкретна дела и већински изборни систем.

Народни покрет Драгачева покреће иницијативу за измену изборних закона којом би се забранила употреба имена лица која нису кандидати у називу изборне листе. Циљ иницијативе је да се локалним изборима врати њихов стварни смисао — слободан избор грађана у својим заједницама, а не централизована контрола партијских штабова.

Годинама гледамо исти апсурд: на локалним изборима, уместо имена људи који живе у тим местима, стоји име Александра Вучића – или човека који у те средине никада није ни закорачио. Тако грађани гласају за бренд, а не за људе који ће стварно одлучивати о њиховој води, путу или вртићу.

Исти човек је „носилац“ свих изборних листа у Србији – од парламентарних до локалних и месних заједница. То није демократија, већ централизована контрола власти у којој су локалне самоуправе сведене на филијале страначких штабова.

Када име председника државе постане део сваке изборне листе, тада избор губи смисао, а грађани поверење у институције. Зато је време да вратимо изборе грађанима. Само већински систем, у коме грађани бирају људе које познају и којима верују, може обновити одговорност, углед и смисао локалне власти.

Име Александра Вучића постало је политички бренд којим владајућа коалиција прикрива недостатак сопственог угледа. Та пракса претвара државу у приватну својину уског круга партијских структура и њихових интереса. Зато они не желе да мењају изборни систем — али ми морамо.

Многи се питају: зашто други страначки лидери не подржавају овај предлог, иако знају да им Вучићево име на листама често доноси мање, а не више гласова? Одговор је једноставан — сви су се временом прилагодили истом механизму централизације моћи. Такав систем одговара и власти и опозицији, јер им омогућава да контролишу процес и резултат избора. Грађани у том систему остају без стварног утицаја.

„Ово није борба против било кога, већ борба за достојанство грађана и смисао локалне самоуправе. Грађани нису ничија партијска имовина, нити ће икада бити“, поручују из Народног покрета Драгачева, позивајући удружења и грађане широм Србије да се прикључе иницијативи.

„Систем у коме се институције и јавни ресурси користе као средство политичке лојалности, а не као инструмент јавног интереса, мора бити промењен. Зато тражимо и предлажемо закон који ће коначно омогућити слободне и стварно локалне изборе“, каже Слободан Јоловић, председник Народног покрета Драгачева.

Младомир Сретеновић, председник Скупштине Народног покрета Драгачева, о могућем учешћу на локалним изборима 2026. године у Лучанима

• Господине Сретеновићу, да ли Покрет планира учешће на локалним изборима?

Као удружење, по закону не можемо директно учествовати у изборима. Разматрамо формирање групе грађана под називом “Народни покрет за развој Драгачева – Слободан Јоловић”, како бисмо кроз институције, уз поверење грађана, реализовали наше програмске циљеве. Желим да нагласим да удружење остаје аполитично и неће бити део ширих политичких обрачуна нити улазити у конфронтације у Србији. На локалном нивоу спремни смо да сарађујемо са свима искључиво у интересу грађана општине Лучани, али после избора.

• Ко ради на програму и како се бирају кандидати за одборнике?

Програм припремају председник удружења, мр Слободан Јоловић, и заменик председника, проф. др Неда Николић, уз свој стручни тим састављен од професора и других професионалаца из различитих области. Избор кандидата за одборнике води председник Скупштине и Извршни одбор удружења, уз пажљиво разматрање компетенција, територијалне заступљености и демографске структуре. На нашој листи биће најмање 30 од 35 нових кандидата који никада нису учествовали у изборима и највише до 5 са претходним искуством, које је неопходно. Наш програм је доступан на сајту narodnipokretdragaceva.org.

• Ко су могући кандидати за носиоца листе?

Разговарамо са четири истакнуте личности: једним привредником из Гуче, професором ФТН у Чачку  из Лучана, инжењером из фабрике „МВ Наменска производња“ из Лучана и једним лекаром. Осим њих, ту је и један познати адвокат из Лучана. Сви имају кредибилитет и стручност да представљају програм и вредности Покрета.

• Да ли је одлука о учешћу већ донета?

Одлука још није донета. Уколико буде позитивна, кандидати ће бити представљени јавности након проглашења изборне листе од стране изборне комисије.

• Како реагујете на нападе медија, портала и анонимних налога?

Народни покрет Драгачева неће директно одговарати на наручене нападе режимских медија. Ми не учествујемо у политичким обрачунима и фокус нам је искључиво на програмским циљевима и конкретним иницијативама које могу побољшати живот у Драгачеву.

Формиран је савет за правну заштиту наших чланова од дискредитације и медијског линча, који чини један судија Вишег суда у Чачку у пензији и два позната адвоката.

Савет за правну заштиту ће у случајевима медијских напада, неистина и покушаја дискредитације предузимати све прописане мере, укључујући и покретање одговарајућих судских поступака када је углед чланова нарушен и вршити јавно информисање грађана када медији злоупотребе свој положај.

• Који су главни изазови за евентуално учешће на изборима?

Суочавамо се са ограниченом медијском видљивошћу, неистинама о нашем раду и финансијским ограничењима. Наш циљ није борба за власт - мандате или фотеље, већ прилика да остварујемо програмске циљеве кроз институције ако нам грађани укажу поверење.

• Који су кључни приоритети Покрета?

Приоритети су развој инфраструктуре у свим насељима, бољи услови за пољопривреду и младе, подстицање културног и туристичког развоја и унапређење живота у локалној заједници. Желимо да грађани осете конкретне резултате и да виде да је програм Народног покрета Драгачева стручан,  озбиљан и спроводив.

Слободан Јоловић, дугогодишњи члан Главног одбора и општинског одбора СНС у Лучанима који је напустио напредњаке

Београд – Дугогодишњи члан Главног одбора СНС и председник И председник општинског одбора те странке у Лучанима Слободан Јоловић, пре неколико дана обавестио је јавност да напушта редове напредњака. И то, како је навцео, због “самовлашћа И страховладе која је уништила потенцијал странке”. “Власт која заборави да је ту зог народа, губи морално парво да воид државу”, каже Јоловић за Данас.

* Остали сте недоречени, па није јасно ко то спроводи страховладу И самовлашће у СНС И у чему се оно огледа?

- Када сам рекао да не желим да будем статиста, мислио сам на то да у СНС-у више није било места за слободно мишљење, расправу и реалну политичку борбу идеја. Странка је постала централизована до мере да се све одлуке доносе у оквиру малог, затвореног круга људи. Страховлада коју помињем огледа се у атмосфери у којој се подразумева да ћутите чак и онда када видите да нешто није добро. Самовлашће се односи на чињеницу да тај мали круг одлучује о свему – ко ће водити општину, ко може да се кандидује, кога треба уклонити. Нисам желео да будем део тога.

* Стиче се утисак да то незадовољство произилази из понашања напредњака у Лучанима. Значи ли то да су се они отргли централи у Београду, или проблем долази одозго?

- То је комбинација оба процеса. Локална власт је често склона да се осили када мисли да има јаку подршку одозго, а централна власт неретко затвара очи пред локалним злоупотребама све док се одржава формална послушност. У Лучанима је проблем и у локалној самовољи и у атмосфери која је створена на државном нивоу, атмосфери у којој се све толерише ако служи политичкој користи.

* Тврдите да је СНС у Лучанима претворен у затворени круг људи који политиком управлјају као да је њихово наследје. Зар то није случај са целом Српском напредном странком која се понаша као да је Србија њено власништво и ми сви са њом заједно?

- То је суштина проблема. У странкама не сме да постоји „наследство“, нити приватна својина. У Лучанима је чланство практично било претворено у публику за одлуке које доноси неколико људи. На државном нивоу видимо исти образац – Србија се води као приватни посед, а не као демократска држава. Људи се поистовећују са функцијама, а функције постају лична привилегија, уместо одговорност према народу.

* Већ годину дана влада политичка криза у којој на једној страни грађани и студенти траже расписивање избора. Да ли би по вама избори решили многе проблеме и смањили подељеност у друштву?

- Избори су у демократији механизам за смиривање тензија и проверу поверења. Када институције престану да разговарају са грађанима, природно је да се тражи нови легитимтет. Избори не решавају све, али враћају минимум поверења у систем и разбијају осећај да је политика нешто што се одвија мимо грађана. Зато мислим да би избори били пут ка смањењу подела.

* Избори у Нготину, Мионици и Сечњу показали су да код нас нема нормалних избора и да се бирачка места претварају у бојно поље. Колико је то опасно?

- То је изузетно опасно. Када људи више не могу да гласају слободно, без уцењивања и без страха, то значи да је демократија потонула. Бирачка места морају бити светиња, а она се претварају у полигон за притиске, инциденте и демонстрацију силе. То је пут који води ка нестабилности и губитку поверења у институције. Додатни проблем је што се у локалне изборе све чешће укључују они који по Уставу и здравој пракси не би смели бити део локалних кампања – председник државе, министри, директори и носиоци највиших државних функција. Њихова стална присутност на терену ствара неравноправне услове и директан притисак на грађане. Посебно је спорно то што се име председника државе појављује у називу локалних листи, иако он на тим листама не учествује и по Уставу је председник свих грађана, а не једне странке. Тиме се највиша државна функција своди на страначки алат, што је недопустиво у демократском поретку. Још је проблематичније када председник, у оквиру локалних кампања, даје предизборна обећања и најављује пројекте за које није надлежан и који би требало да буду посао локалне самоуправе или Владе. То додатно замагљује институције и брише границу између државе и странке. Када се институције тако инструментализују, а бирачка места претворе у зоне страха и надгледања, друштво клизи ка моделу у коме грађани више не одлучују слободно, већ под притиском ауторитета. А то је, дугорочно гледано, најопаснији пут за било коју државу.

* Траже ли по вама грађани и студенти много и заслужују ли епитете као што су усташе, блокадери, згубидани, издајници, страни плаћеници?

- Апсолутно не. Грађани и студенти траже нормалну државу, правду и одговорне институције. Власт која етикетира сопствене грађане показује да не разуме демократију. Означити народ погрдним именима значи само покушај да се свака критика ућутка страхом и понижавањем. То није политика – то је слабост.

* Чини ли вам се да да је заиста на делу обојена револуција, или су у питању само нормални захтеви да одговорни за корупцију одговарају и да институције почну да раде?

- То нису никакве револуције. То су легитимни захтеви људи који су уморни од неправде и бахатости. Свако ко поштује правну државу зна да институције морају да раде свој посао, а не да буду апарат за заштиту привилегованих. Када власт оптужује грађане да руше државу тиме што траже законитост – то је знак да проблем није у грађанима.

* Да ли се актуелна власт потпуно одвојила од народа, па на примеру Николе Селаковића поручује свима осталима – нисмо ми једнаки, ја сам неко, а ви сте ништа?

- Тај пример је симболичан, али веома тачан. Када функционер пошаље поруку да су грађани „ништа“, то није лапсус, него менталитет власти. То је показатељ потпуне удаљености од реалности и потцењивања људи. А власт која заборави да је ту због народа – губи морално право да води државу.

* Да ли сте имали прилике да разговарате са председником СНС или председником државе и да ли сте изнели своје замерке, односно да ли је имао ко да вас саслуша?

- Раније покушавао сам више пута, слали смо иницијативе, предлоге и упозорења, али никада нисмо имали стварну прилику да о томе разговарамо. Био сам дугогодишњи члан Главног одбора, али то више ништа није значило – органи странке су претворени у формалност. Ако неко ко је толико дуго у странци нема коме да каже шта мисли, онда је јасно колико је чланство маргинализовано. Ново локално руководство у Лучанима забранило је и изборе у мом месном одбору како би ме спречило да институционално делујем. Годинама сам мета “систематичних напада” власника једног препознатqивог напредњачког портала из Чачка. Објављују се наручени текстови који имају јасан циљ – да ме дискредитују. Сваки пут кад сам доставио аргументован демант портал га је игнорисао, због чега сам се обратио Савету за штампу а бићу принудјен и да затражим судску заштиту.

* Својевремено је, нешто попут вас и Зорана Михајловић рекла да не пристаје да буде “шраф једног система који функционише само ако је свако довољно уплашен да ћути“. Након краћег избивања ипак одлучила да се поново приклони СНС систему. Да ли ћете ви остати доследни својој одлуци?

- Хоћу. Нисам напустио СНС да бих се сутра вратио. Доносио сам одлуку дуго и промишљено. Нисам желео да будем „шраф“ система који се одржава на страху, неповерењу и затворености. Не видим ниједан разлог да се враћам у нешто у шта више не верујем. Моја одлука је дефинитивна.

* Најавили сте да настављате политичко деловање кроз Народни покрет Драгачева. Шта то конкретно значи и ко чини тај покрет и у чему се разликује од СНС?

- Народни покрет Драгачева је окупљање људи који желе да политику врате народу. То нису страначки кадрови послани из Београда, већ људи из Драгачева – домаћини, привредници, наставници, млади, пензионери. Разликујемо се од СНС-а по свему суштинском: нема страха, нема уцена, нема послушничке структуре, нема затвореног круга „власника политике“. Покрет је настао из потребе да Лучани добију праву, аутентичну политику, а не наметнуту. Ми гледамо људе, а не партијске књижице. Циљ нам је развој Драгачева, а не лична корист.

ИНТЕРВЈУ – Данас

06.12.2025.

Бивши повереник Српске напредне странке у општини Лучани и члан Главног одбора СНС, Слободан Јоловић, саопштио је да напушта странку после више од деценије ангажмана. Као разлог наводи „самовлашће и страховладу“ која је, како каже, уништила потенцијал странке.

„Оно што се у Лучанима представља као СНС нема никакве везе са странком коју сам градио. То је приватизована структура неколицине људи који су од политике направили свој лични штит, свој извор моћи и свој систем контроле“, каже Јоловић.

„Овде више нико не пита за резултате. Пита се само: ‘Коме си лојалан?’“

Јоловић отворено тврди да је СНС у Лучанима претворен у затворени круг људи који политиком управљају као да је њихово наслеђе: „Све је сведено на то да ли си у милости или немилости једне уске групе која води општину као да је њихово породично газдинство.“ Додаје да се успеси не вреднују, већ се кажњавају — јер сваки успех угрожава оне који владају страхом.

„Забрана избора у мом месном одбору? То је врхунац политичке бахатости“

Јоловић посебно наглашава 2019. годину као тренутак потпуног разлаза: „Када неко забрани изборе само да би спречио долазак нових људи — то је доказ страха, не моћи. То раде структуре које знају да би на првом поштеном гласању остали без већине.“

Према његовим речима, тај потез најбоље разобличава локални СНС: „Они се не плаше противника — они се плаше својих чланова.“

Оркестрирана хајка: „Не напада вас новинар – напада вас политички наручилац“

Јоловић наглашава да је годинама био мета „систематичних напада“ власника једног, како каже, препознатљивог напредњачког портала из Чачка: „Објављују се текстови који имају јасан циљ – да ме дискредитују. Сваки пут када сам упутио аргументован демант, портал га је игнорисао, намерно кршећи обавезу да објави мој одговор на њихове наводе. Ради се о унапред припремљеним неистинама које се понављају и штанцују по налогу.“

„Нећу да будем статиста у туђем дилу. То је суштина“

„Овде се више не ради о политици. Ради се о томе да ли пристајете да будете мали шраф једног система који функционише само ако је свако довољно уплашен да ћути.“ Јоловић каже да то никада није био — и никада неће бити.

Наставак јавног деловања кроз „Народни покрет Драгачева“

„Народни покрет Драгачева“, основан пре СНС, биће, како истиче, његов даљи политички и друштвени оквир. „Желимо да глас обичних људи поново има тежину. Одлуке морају доносити они који су власници општине – а то су грађани“, наглашава он.

Позив грађанима и стручном тиму покрета

Јоловић позива све грађане да се упознају са програмом покрета, у чијем раду учествује „стручан тим састављен од признатих професора, привредника и стручњака различитих области“. Све радимо јавно и транспарентно. Сви садржаји и документи доступни су на сајту narodnipokretdragacevaga.org и на Фејсбук страници Народни Покрет Драгачева.

Завршна порука

„Остајем човек који сарађује са сваком добронамерном политиком – али искључиво када је то у интересу грађана општине Лучани. Нема више партијских подела, страха и наметнутих одлука. Време је да се политичке одлуке врате народу и да јавни интерес постане темељ рада општине. То је моја обавеза и моја животна борба“, закључује Слободан Јоловић.

Последњих недеља у политичком животу општине Лучани појавио се познат образац: групе и појединци који нису успели да формирају сопствену изборну листу, сада настоје да се сакрију иза ширих политичких комбинација. То само открива слабост организације која није кадра да стане пред грађане са својим именом, програмом и људима.

Док други траже уточиште у „заједничким листама“, Народни покрет Драгачева остаје на јасним, принципијелним позицијама.

Народни покрет Драгачева — удружење грађана, а не политички инструмент било кога

Прво и најважније:

Народни покрет Драгачева није политичка странка. То је локално удружење грађана, основано са једним циљем — да се бави проблемима и развојем општине Лучани, без уклапања у било чији страначки калуп.

Покрет:

• не учествује у кампањама политичких странака,
• не подржава ни власт ни опозицију,
• не бави се политиком на републичком нивоу,
• и не служи као подлога за политичку трговину.

Та независност је оно што смета политичким структурама које би желеле да све у Драгачеву ставе под своју контролу.

Фокус: само грађани општине Лучани

Програм Покрета не настаје у странкама, већ у месним заједницама. Нема централе, нема директиве, нема наметања. Проблеми су локални, па су таква и решења.

Зато је важно поновити: Народни покрет Драгачева није део политичког корпуса ни власти ни опозиције. Он је део корпуса — грађана.

Ако Покрет изађе на локалне изборе — биће то самостално и искључиво ради једне ствари: остваривања програмских циљева (објављени на нашем сајту: narodnipokretdragaceva.org).

Не ради мандата.
Не ради поделе власти.
Не ради политичких комбинација.

Једини разлог за учешће на локалним изборима је да би програмска решења била спроведена, уместо да остану на папиру.

Самосталан наступ значи и самосталну одговорност. Без подршке „са стране“, без уклапања у туђе интересе, без политичке трговине.

Циљ је јасан: скупштинска већина која ће служити грађанима, а не странкама

Није политичка амбиција у питању — већ могућност да се ради.

Јасан је план: освојити довољно мандата да Народни покрет Драгачева може да формира стабилну већину у локалној скупштини, а затим — отворити врата свим актерима политичког живота да се, без обзира на страначке боје, укључе у оно што је једини истински приоритет: створити боље услове за живот свих грађана општине Лучани.

То није политика конфликта. То је политика зрелости.

Закључак: неки траже уточиште — Народни покрет нуди одговорност

Док поједини траже спас у туђим листама, додајући се тамо где има простора, Народни покрет Драгачева гради нешто што је у политици најређе: самосталну, чисту и транспарентну позицију која одговара искључиво грађанима.

То је разлика коју грађани препознају — и разлика која ће на изборима бити одлучујућа.

У вези са текстом објављеним у вашем медију 10. новембра 2025. под насловом „Pola veka na ‘narodnoj grbači’ ali opet bi malo“, сматрам обавезом да реагујем и јасно изложим чињенице, јер је у чланку направљена озбиљна медијска манипулација мојом особом и политичким ангажманом.

1.      Лажне перцепције и дискредитујуће поруке

У тексту се на фасцинантно непрецизан и увредљив начин описујем као „политички диносаурус“ који је годинама „на народној грбачи“ — формулација која сугерише искључиву зависност од народа и сталну рачуницу. Оваква реторика није само понижавајућа, већ и нетачна. Мој политички рад никада није био само о „узимању“, већ је за мене одговорност према грађанима општине Лучани.

2.      Непоткрепљене тврдње о плановима „кадровања“

Навод да ме „чешља Стoјан Марковић… припремајући ме… као нови кадар“ је спекулативан и не поткрепљен чињеницама. Такве импликације могу да штете мојој политичкој репутацији и утичу на поверење грађана у мој интегритет. Позивам ваш медиј да објасни на чему се заснива ова тврдња, и да јавности достави конкретне доказе, ако их заиста има.

3.      Моја прошла подршка Гласу западне Србије –

Желим јавно да истакнем следеће чињенице које су у директној супротности са глумењем „штетне везе“:

- Током година сам допринео финансијски медијима Гвоздена Николића, наводно вашег главног и одговорног уредника, што показује да моја „повезаност“ није тајна.

- Такође сам лично присуствовао важним породичним догађајима, укључујући свадбу његовог сина, што додатно демонстрира да је међу нама постојао и људски, приватни однос.

-  Са Стojаном Марковићем, кога текст покушава повезати са мном у политичке махинације, никада нисам имао блиске разговоре нити сарадњу – нити смо имали „кафу“ или формалне договоре како текст наводи.

4. Насловне и визуелне злоупотребе

Употреба моје фотографије, и то поред Стojана Марковића, даје потпуно погрешан визуелни наратив: читалац може закључити да постоји дубока политичка коалиција или савез, што је нетачно. Овакав начин представљања није професионалан и може бити окарактерисан као манипулативан.

5. Захтев за исправком и објективност

У интересу јавности, грађана општине Лучани и поштења медијског извештавања, захтевам да Глас западне Србије:

o   Објави исправку/демант са мојим ставовима, тачним чињеницама и контекстом који је у чланку изостављен.

o   У будућим текстовима третира моју особу професионално, без скренуте реторике и без покушаја да се манипулативно прикаже моја улога у политици.

o   Примени новинарске стандарде и етичке принципе — пре него што публикује тврдње које могу значајно утицати на моју репутацију.

Желим да будем апсолутно јасан:

Не припадам никаквој политичкој матрици коју други конструишу ради сопствених интереса. Не пристајем да ми ико црта границе, нити да ме сврстава тамо где му је политички или финансијски исплативо. Мој једини мотив и једина обавеза јесу интереси грађана општине Лучани. Са сваком политиком која делује у корист нашег народа спреман сам да сарађујем. Са сваком која злоупотребљава медије, врши манипулацију и притиске – нисам и нећу бити. Такве провокације говоре много о онима који их производе, а ништа о мени.

„Кад у Србији победиш без партије, постајеш мета и власти и опозиције. Ко се не уклапа у матрицу послушности, бива искључен, смењен или медијски игнорисан“.

У Србији, где се успех често мери дужином партијског стажа, а не резултатима рада, готово је необично видети човека који напредује без страначке заштите. Још необичније – некога ко остаје доследан, не дугује никоме функцију и не пристаје да буде ничији дуг. У времену када се кичма лакше савија него што се исправља, појавио се пример који подсећа да постоје и други путеви – тежи, али чистији. Искључиван и прогоњен од различитих странака, Јоловић је постао симбол отпора страначком монополу и доказ да је могуће „радити по свом“ упркос притисцима.

Још у време Савеза комуниста тражено је његово искључење, али га је јавност подржавала јер је, како су многи говорили, „радио како мисли, а не по диктату“. Касније, као члан СПС-а, иако је тајним  гласањем изабран у Главни одбор, искључен је јер је на непосредним изборима за председника општине Лучани 2004. изашао под својим именом, а не као страначки кандидат.

Слично се поновило и касније. У СНС-у није прихватао логику подобности и покоравања. „Не трпе јаке локалне лидере који мисле својом главом, већ траже послушнике“, каже он, описујући начин деловања великих странака.

Слободан Јоловић је један од ретких који је успео да пређе ту разлику. Није имао страначку подршку, али је имао резултате – видљив рад у локалној заједници, конкретне пројекте који користе људима и репутацију човека који испуњава оно што обећа.

Пут није био лак. Свакодневно је суочаван са притисцима, оговарањима и покушајима да буде сведен на „оно што јесте по страначкој књижици“. Многи би у таквим условима поклекли, али његова кичма није попустила – остала је усправна, утемељена на раду и личном интегритету.

Овај пример руши дугогодишњи мит да је страначка књижица услов успеха. Показује да је могуће остварити резултате и ван партијских мрежа – али само ако човек има дисциплину, визију и снагу да одоли свим паланачким подметањима.

У земљи где партијске централе одређују ко ће водити општину, школу или чак продавати карте на паркингу, пример Слободана Јоловића руши уверење да без страначке књижице нема успеха. Показује да се може и без партије – али само ако човек има шта да покаже, ако му је рад јачи од везе, а кичма од интереса. У времену када су многи спремни да се савију да би напредовали, највише вреди онај који уме да стоји усправно.

На основу чланова 19. и 21. Статута Савета за штампу и чланова 15. и 16. Пословника о раду Комисије за жалбе, Комисија за жалбе Савета за штампу у саставу: Сања Павловић, Милена Васић, Тамара Скрозза, Надежда Будимовић, Јелка Јовановић, Ана Мартиноли, Оливера Милошевић, Јелена Петковић, Филип Шварм, Родољуб Шабић и Златко Чобовић, на седници одржаној 27. 11. 2025. године, једногласно изриче

ЈАВНУ ОПОМЕНУ

1.прекршио је тачке 2 и 6 Поглавља ИИИ (Одговорност новинара/новинарки) Кодекса новинара и новинарки Србије, по којима су новинари/новинарке дужни да негују етику и културу јавне речи, а уредници/уреднице да поштују право на одговор и исправку и да их благовремено објаве,

2. прекршио је и тачку 3 Поглавља В (Поштовање достојанства) о обавези новинара/новинарки да поштују принцип ненаношења штете угледу и достојанству личности и да не учествују у ширењу неистина или континуираном злонамерном нарушавању репутације особа о којима извештавају.

Одлука Комисије биће објављена на сајту Савета за штампу (www.savetzastampu.rs) и доступна јавности.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Слободан Јоловић је у жалби Савету за штампу навео да је на спорни текст у законском року доставио захтев за објављивањем одговора. Медиј је, уместо да објави деманти, из текста уклонио његову и фотографију Стојана Марковића (уредника „Озон преса“), док су „спорни делови текста остављени без корекције и омогућавања да јавност чује другу страну“.

Гвозден Николић, главни и одговорни уредник „Гласа Западне Србије” у одговору на жалбу навео је да је спреман да објави деманти уз услов да се односи искључиво на информације и тврдње које се тичу саме теме текста -политичког ангажмана жалитеља. Објаснио је да неће објављивати „делове демантија који се односе на приватни живот (свадбе, личне односе, финансијску подршку медијима) јер то није тема текста и не спада у јавни интерес покривен чланком који је објављен”. Такође, да ће деманти бити објављен уз напомену да оригинални текст представља коментаторски и сатиричан приказ политичког ангажмана, који је заштићен Законом о јавном информисању и медијима. „На овај начин испуњавамо законску обавезу објављивања демантија у складу са Законом о јавном информисању и медијима, а истовремено штитимо интегритет и професионалност портала”, истакао је уредник.

Подносилац жалбе овакав предлог није прихватио, оцењујући, између осталог, да ГЗС, супротно Закону, покушава да цензурише и тумачи деманти по сопственом нахођењу, те да наводи које покушава да изостави јесу директно повезани са текстом и неопходни за утврђивање истине. Указао је и на то да „покушај да се текст накнадно прогласи коментаром и сатиром не ослобађа медиј одговорности.

Пошто медијација није успела, жалба је прослеђена на одлучивање Комисији за жалбе.

Чланови Комисије су закључили да је уредник избегао обавезу да Слободану Јоловићу омогући остваривање права на одговор на текст. Условљавање објављивања демантија избацивајем делова који се редакцији не допадају, апсолутно је неприхватљиво и представља кршење одредбе Кодекса којом је прописано да је уредник дужан да благовремено објави одговор и исправку.

Комисија сматра и да су законске одредбе које се односе на објављивање одговора јасне и не остављају никакву могућност за произвољна тумачења.

Уредник нема право да одбије објављивање одговора јер је проценио да одређени део „не спада у јавни интерес”, још мање да поставља услове за објављивање одговора, попут оних да ће бити објављен уз назнаку да је реч о сатиричном тексту. Објашњење да се на тај начин штити интегритет и професионалност портала је бесмислено, јер се интегритет и професионалност штите поштовањем професионалнох стандарда, како приликом писања текста, тако и приликом објављивања одговора.

Комисија верује и да је подносилац жалбе у праву када твди да уредништво покушава да накнадно текст прогласи сатиричним коментаром и тиме избегне одговорност за оно што је објављено. Текст није означен као коментар, нити је написан као хумористички или сатирични прилог, већ као информативни текст у којем су тврдње представљене као чињенице.

Текст несумњиво садржи увреде и непримерене квалфикације, чиме је, по мишљењу Комисије, прекршена одредба која медије обавезује да негују етику и културу јавне речи.

Такође, Комисија је оценила да је текст написан са циљем да се нанесе штета подносиоцу жалбе, његовом угледу и репутацији, а не са циљем да се јавност информише о догађајима од јавног значаја, што је у супротности са тачком 3 поглавља Поштовање достојанства.

Београд, 27. 11. 2025.                                               

„Док аутопут блиста, мрежа регионалних и општинских путева у општини Лучани пуца под точковима камиона, а села и засеоци остају са макадамима, рупама и клизиштима. У свакодневном животу чак 80 одсто грађана нема директну корист од аутопута јер га једноставно не користе“, каже Младомир Сретеновић, председник скупштине Народног покрета Драгачева.

Изградња аутопута ктоз Драгачево представља један од највећих инфраструктурних подухвата у историји овог краја. Саобраћајна жила куцавица која повезује западну Србију са остатком земље одавно је била сан мештана – сада је тај сан и остварен. Али, како то често бива у Србији, реалност је далеко мање сјајна од свечаних отварања и политичких говора.

„Посебна захвалност за постојећу трасу аутопута кроз Драгачево припада тадашњем председнику општине и у време изградње начелнику округа Слободану Јоловићу, некадашњем министру Велимиру Илићу и наравно, за саму изградњу, председнику Републике Србије Александру Вучићу и његовим сарадницима у Влади“, каже Младомир Сретеновић, бивши председник општине Лучани а данас Скупштине удружења грађана „Народни покрет Драгачева“, и додаје да је допринос у решавању логистичких и имовинских питања дала и актуелна власт у општини Лучани.

Међутим, за већину становника аутопут је – недостижан. Разлог је једноставан: недостају приступне саобраћајнице које би побезале петљу у Крстацу са Лучанима и Гучом и остатком општине. Уз то, државни и локални путеви који су већ годинама у катастрофалном стању, додатно су уништени изградњом аутопута.

Аутопут има државни и регионални значај – да повеже крајеве Србије, убрза транспорт робе и људи, отвори економске токове и нико не очекује да га мештани једне општине користе сваког дана за локална путовања. Али оно што је проблем у Драгачеву јесте да се за грађане ствара привид да је „све решено“ самим тим што је пут изграђен. У стварности, људима је у свакодневном животу много важније да им се ураде локални и државни путеви који повезују села са општинским центром, амбулантом, школом, пијацом, фабриком или већим градом.

„Стање државних и локалних путева у Драгачеву је алармантно и то је највећи проблем грађана. Општина Лучани нема капацитета да из свог буџета одржава ни путеве првог реда, а камо ли да улаже у шире пројекте. Оно мало што се улаже, системом 3:1, усмерава се углавном у некатегорисане путеве, што и подржавамо, али тиме се одустаје од приоритета. Тако ће главни путеви ускоро бити непроходни“, упозоравају из Народног покрета Драгачева.

Историја изградње аутопута у Драгачеву ипак има и своју светлију страну. Без залагања локалних и републичких актера – од Слободана Јоловића, преко министара Велимира Илића, па до председника Александра Вучића – овог пута не би било. Али, оно што сада недостаје јесте политичка воља да се посао заврши до краја.

Нису нам потребни речи нити пред изборе обећања, потребна су нам дела.

Слободан Јоловић, председник „Народног покрета Драгачева“, саопштио је да неће бити кандидат на предстојећим локалним изборима у Лучанима, који се очекују у марту 2026. године. Како је нагласио, реч је о његовој личној одлуци, донетој након озбиљног размишљања, а не о ставу органа покрета.

„Иако више нисам активан у страначкој политици, остајем друштвено ангажован кроз удружење грађана које сам основао и које наставља да делује у интересу локалне заједнице. Уверен сам да свако ко је некада био укључен у јавни или политички живот општине не треба да се повуче, већ да нађе начин да поново допринесе развоју свог места и свог краја“, истакао је Јоловић.

Он сматра да политичке странке, без обзира на идеолошке разлике, „никада неће бити фактор истинског јединства народа ни на нивоу месних заједница, ни на нивоу општине, јер често бране своју власт и положаје користећи коруптивне методе, уместо да раде на општем добру“.

„Мој мотив није лична амбиција, већ подршка новој генерацији људи који желе да раде поштено и у интересу свог краја. Интегритет и здравље нећу доводити у питање без реалне шансе да грађанима донесем конкретну корист, али ћу наставити да подржавам све активности које воде развоју Драгачева и обнови поверења међу људима“, поручио је Јоловић.

Закључује да ће „о даљим корацима и конкретним одлукама Народног покрета Драгачева одлучивати надлежни органи удружења“, али да његова лична одлука да не буде кандидат остаје израз уверења да је сада време за нове људе, нову енергију и нови приступ јавном раду.

Бивши председник општине Лучани (2004-2012) и начелник Моравичког управног округа (2014-2022) навео је да након вишедеценијског јавног рада је у (радној) пензији и да већину времена проводи на свом породичном имању у селу Велес код Гуче.

Ово је моја лична одлука, а не став органа покрета – верујем да сви који су били део јавног живота треба да се поново укључе у развој својих места, јер политичке странке не доприносе јединству, већ га често разарају.

Сабор трубача у Гучи, Exit, Beer Fest i Nišvile нису локални вашари – то су културни и економски стубови Србије које Влада годинама понижава.

У последње три године Влада Републике Србије показала је потпуно неразумевање за најважније културне манифестације наше земље – Сабор трубача у Гучи, Exit, Beer Fest i Nišvile. Ове манифестације нису само музички догађаји – оне су бренд Србије, економнски мотор, туристички магнет и визиткарта наше културе у свету.

Уместо да добију системску и стабилну подршку кроз републички буџет, оне се третирају као „пројекти“ или сврставају у исти ред са мудијадама и вашарима по селима. Таква политика је не неприхватљива. Србија не сме да игнорише своје брендове, јер тако издаје и свој културни идендитет и будућност економског развоја.

Сабор трубача у Гучи, Exit, Nišvile и слични догађаји заслужују системско финансирање и видљиво место у буџету, а не да буду препуштени случају и „пројектном критеријуму“. Држава која настави да их занемарује, ризикује да Србија изгуби не само свој културни углед, већ и економски потенцијал који ови брендови доносе.

Народни покрет Драгачева позива Владу Републике Србије да хитно промени приступ и препозна Сабор трубача у Гучи, Exit, Beer Fest i Nišvile као националне брендове, осигура трајно и стабилно финансирање из републичког буџета, како би се обезбедили контиунитет и развој ових фестивала и престане са политиком пројектног финансирања која доводи у питање одрживост културних догађаја од националног значаја.

Наш циљ је да Србија гради свој културни идентитет и позицију у свету кроз своје најзначајније фестивале, а не да их третира као пролазне манифестације.

Младомир Сретеновић из Лучана, председник скупштине удружења грађана „Покрет за развој Драгачева – Народни покрет“, био је председник општине Лучани и жесток политички противник Слободана Јоловића некада председника те општине и начелника Моравичког управног округа, сада не искључује могућност да на следећим локалним изборима у Лучанима учествује на листи ако би носилац био Јоловић који, по њему, можда није омиљен у СНС-у али јесте у народу.

Зашто мислите да Слободан Јоловић није омиљен у СНС-у?

-Јоловић је познат као самостална и политички јака личност у Драгачеву која има своје бирачко тело, контакте и ауторитет, независно од СНС-а. На локалу СНС углавном фаворизује кадрове који су послушни и који не угрожавају вертикалу страначке дисциплине. Јоловић није такав. Више пута је показао да неће слепо пратити налоге из централе ако оцени да су погрешни и супротни интересима грађана  Драгачева. Такви ставови су у директном конфликту са политиком страначке хијерахије“.

Да ли он представља претњу унутар система СНС-а у Драгачеву?

-СНС у малим срединама не толерише људе који могу да самостално мобилишу 1.000+ гласова без страначке инфраструктуре. Јоловић ако се кандидује са нашом листом једини може да угрози власт СНС-а у општини Лучани, што га аутоматски (за њих) чини непожељним. Уз то, највећи део његових присталица чини окосницу локалног СНС-а, чије руководство не заслужује његову подршку“.

Да ли су за СНС спорне његове критике и другачији приступ развоју Драгачева?

-Јоловић отворено критикује неефикасност, запостављање села и раније урађеног, централизацију моћи, корупцију и партијско запошљавање. СНС локално води политику „кадрова оданости“ док се Јоловић ослања на „политику ауторитета и резултата“, што су два супротна концепта. Али, он никада неће рећи ако је нешто добро урађено да је лоше. Само не толерише нерад и јавашлук“.

Спремате ли се за локалне изборе у општини Лучани?

-О томе јесмо разговарали али нисмо донели коначну одлуку. Треба да учествујемо на локалним изборима са листом „Народни покрет за развој Драгачева – Слободан Јоловић“. Овакав назив већ има одређени рејтинг и препознатљивост. Јоловић подржава наше учешће на изборима без њега на листи. Он неће да учествовује само због сујете – али, ако види да има аутентичну подршку грађана и да може нешто конкретно да поправи у локалној заједници, ући ће у трку. То је моје мишљење. Не укључујемо се у активности политичких партија, нити нас оне занимају. Поштујемо вољу народа и сваку демократски изабрану републичку власт. Ми нисмо опозиција - ми смо решење“.

Рекосте да ви нисте опозиција - већ решење?

-Ми нисмо опозиција да би смо рушили, већ да поправимо оно што не ваља. Нисмо део власти али знамо како се управља општином, јер смо то већ радили – боље и поштеније. Нисмо у служби политичких центара моћи, већ народа Драгачева. Не критикујемо због политике већ указујемо на проблеме изнутра јер знамо систем. Не боримо се за фотеље, већ за путеве, воду и достојанство. За младе који одлазе, за сељака који ћути и човека који нема везу али има образ“.

Зашто Слободан Јоловић а не Младомир Мане Сретеновић, или неко други?

-Највећи ауторитет међу грађанима у општини Лучани у смислу поверења, угледа и личног интегритета, историји локалне политике и општем расположењу бирача у последње две деценије, је Слободан Јоловић. Директно је изабран 2004. године за председника општине – једини такав после Другог светског рата у Лучанима, што му је дало јак демократски легитимитет. Дакле, два мандата биран за председника општине Лучани и два за начелника Моравичког управног округа (што је регионална функција која превазилази локални ниво), његово дугогодише присуство у јавности без озбиљних афера, а постоји и латентна подршка у народу. Жестоко се борио за пролазак ауто-пута кроз Драгачево, за изградњу путева, водовода, канализације, мостова, довођење гаса, јавну расвету и изградњу и реконструкцију објеката друштвеног стандарда у општини Лучани“.

Да ли то значи да је после избора могућа сарадња и са локалним СНС-ом?

-СНС и листа Слободана Јоловића (наравно, ако прихвати да буде носилац) су, хтели то или не, тренутно најјачи политички субјекти у општини Лучани. Реалност ће их можда натерати на договор. Јоловић није идеолошка опозиција нити политички екстрем – већ прагматично локални лидер који може сарађивати са свима ако се интереси грађана ставе изнад личних и страначких. Он има јаку препознатљивост и имиџ „народног човека“ који није део политичке машинерије“.

Како то ако није био „послушник“ СНС-а је остао и у другом мандату начелник округа?

-Без обзира на личне несугласице са врхом СНС-а, или на његову тврдоглаву политичку независност, Слободан Јоловић је дуго имао стабилну подршку грађана, посебно у Драгачеву. Познат је као човек који „мисли својом главом“ али у кључним моментима није ишао у отворени сукоб са врхом СНС-а, нити се јавно конфротирао са државном политиком. Функција начелника управног округа је државна, а не директно страначка. Иако се именовања врше из Беогрда, често у пракси се бирају људи који имају ауторитет, познају терен и који не праве проблеме систему. Јоловић је очигледно био ефикасан, административно поуздан и професионалац у послу, чак и ако није био миљеник политичких центара моћи. Његовом елиминацијом СНС би имао више штете него користи“.

Да ли онда Јоловић има морално право да изађе самостално на локалне изборе?

-Да, и те како. Кад је год учествовао на изборима имао је највеће поверење народа. Он се не бави политиком ради користи, већ што зна како да решава локалне проблеме. Данас, када се многе кукавице повлаче у страху пред партијским притиском он бира да буде глас обичних људи“.

Очекујете ли реакцију и нападе СНС-а?

-Да. Ако Јоловић изађе самостално СНС ће га третирати као противника, не партнера. Однос ће бити напет, вероватно са пропагандним и политичким ударима. Локална владајућа СНС структура, коју је он у највећој мери створио, га се плаши и  покушаће да га ослаби, због тога део народа који га раније није подржавао и његових симпатизера може додатно стати уз њега“.

Откуд Младомир Сретеновић подржава Јоловића кад га је годинама рушио?

-Нисмо увек гледали истим очима. Често због огромног притиска и уцена који су на мене вршени од стране моћних људи угрожавајући ми егзистенцију. То је и данас присутно и у животу и у политици. Када видимо како је данас Драгачево запуштено, како се власт понаша према народу и у каквом су стању локална администрација, јавна предузећа и установе, знамо да је тренутак да оставимо разлике иза себе. Нас двојица нисмо овде да градимо каријере. Све смо то прошли. Овде смо да дамо допринос нашем крају знањем и искуством, да помогнемо младим људима да раде и живе боље и слободно, без страха, уцена и претњи које долазе са било чије стране“, каже Сретеновић. 

              Сабор трубача у Гучи је одувек био централни догађај не само за Драгачево него и за целу Србију, али се по организацији и посећености осетно разликовао у различитим периодима.

У време када је председник општине био Слободан Јоловић Сабор је био најбоље организован и најпосећенији у историји, док је пре тога био мање масован али аутентичан, а после тога је бележен пад посете и пораст критика на организацију.

              Он је поставио спомен-обележје победнику првог Сабора Десимиру Перишићу, као трајно подсећање на традицију. Вратио је тежиште програма на трубу, увео међународно и такмичење мајстора трубе, строгу акредитацију оркестара, појачао безбедносне и санитарне стандарде. Установио је систем награда који је оркестрима донео већи престиж и медијску видљивост.

              Организација је била уједначно подржана од стране државе, локалне самоуправе и спонзора, што је омогућило богат културно-уметнички програм и у историји највеће улагање у инфраструктуру. Шест милиона евра уложено је у „саборску“ инфраструктуру: изградњу  мостова, улица, кружних токова, треће коловозне траке на улазу у Гучу, пешачких стаза, јавне расвете, уређење речног корита Бјелице, изградњу бране, у нове објекте у „Спортско-рекреативном центру“, Музеј Трубе, Дом културе, базен, санитарни чворови, мотел, доведен гас и др.

Покровитељ је била Влада Републике Србије. Захваљујући његовом неспорном ауторитету гости на Сабору су били председници држава, влада, министри, амбасадори, градоначелници, председници општина, значајне личности из јавног, културног и спортског живота.

              Слободан Јоловић је био храбар и одлучан. Одбијао предлоге да Сабор буде приватизован и пребачен под централну организацију „системске неправде“ у Београду, наглашавајући да он припада Гучи и Драгачеву. Мере које је увео биле су непопуларне код оних који су од старог „слободног“ система имали директну корист. Наишао је на отпор неакредитованих оркестара, угоститеља, политичких структура и грађана. Био је изложен јаком медијском и физичком притиску. Дошло је до отворених сукоба између Саборског одбора и Центра за културу. Јоловић је захтевао да општина има главну реч у организацији и да се јасно дефинишу правила финансирања и контрола трошења новца, а све  у складу са Законом о буџету Републике Србије.

              Упркос отпорима, посете у његово време су биле рекордне. То значи да је уређен Сабор са јасним правилима, фокусиран на трубу, привукао више публике него „слободна“ и хаотична организација. То је било „златно доба“ Сабора по посети, организцији и добити.

              НАПАД НА ЈОЛОВИЋА 2006. ГОДИНЕ НИКАД НИЈЕ РАЗЈАШЊЕН

У политичком систему где се тражи послушност, Слободан Јоловић је био „превише свој“. Замера му се оно управо што му народ највише цени – храброст, независност, поштење, самостално одлучивање и отпор политичком конформизму.

              Није био послушник партијских структура, чак ни док је био део власти. Одбијао је политичке дилове, био је директно везан за грађане. Одбијао је да постави подобне а нестручне кадрове. Није пристајао на намештене тендере и „јавне набавке“. Отворено је говорио против људи који су се улизивали властима зарад личних позиција. Гади их се.

              Борио се и за децентрализацију и формирање заједнице градова и општина Централне и Западне Србије, за шта је придобио подршку 26 градова и општина.

              Отворено се бирио против београдизације Србије на штету унутрашњости. Тражећи да власт уложи веће паре у путеве 2018. године је уклоњен са листе за локалне изборе а против њега је започет поступак елиминације из политичког живота владајуће странке.

              Физички напад на њега 2006. године у Гучи никад није разјашњен иако се знао политички контекст. Постоје индиције да је био „под присмотром“ чак и док је био начелник округа.

              ОДЛУКА О УЧЕШЋУ НА ИЗБОРИМА ЈОШ НИЈЕ ДОНЕТА

Ускоро ћемо одлучити о учешћу на редовним локалним изборима у општини Лучани, који се очекују у марту 2026. године. Јоловић мора да пресече. Од њега доста зависи.

              Ако учествујемо, нећемо се борити за фотеље, већ за путеве, воду и достојанство. За младе који одлазе. За сељака који ћути. За човека који нема везу али има образ.

              Да би у тој борби били успешни, неопходно је то чинити у оквиру институција система. А то није могуће без учешћа на изборима и добијања поверења грађана.

              Недостају нам финасијска средства, ресурси и медијска подршка. То је све у рукама странке на власти. Присвојила је и оно што припада и другим грађанима.

На предлог одборника Др Стевана Бабића (НС), Мр Слободана Јоловића (СНС) и Мр Милана Радичевића (Двери, пољопривредници и омладина) 2015. године скупштина општине Лучани је једногласно донела закључак о покретању иницијативе да се формира Центар за развој пољопривреде и села у бившем Центру за кромпир у Гучи али то актуелна локална власт није озбиљно схватила нити било шта урадила, каже Милић Домановић председник Савета за пољопривреду и развој села удружења грађана „Народни Покрет Драгачева“ и в.д. директора овог Центра.

Председник удружења Слободан Јоловић потврдио нам је да се припрема израда програма рада и плана деловања у свим значајним областима за житеље општине Лучани на чему ће бити ангажовани и консултовани стручни и искусни чланови и присталице покрета, али је нагласио да до реализације тешко долази деловањем ван институција система (данас то личи на дозивање глувих, каже Јоловић) због чега се „НПД“ озбиљно припрема за наредне локалне изборе, без обзира кад они буду одржани.

„Ако будемо добили поверење грађана, од Владе Републике Србије тражићемо да без одлагања и накнаде општини Лучани пренесе управну зграду Центра за кромпир у Гучи и земљиште око ње, у којој ћемо формирати Центар за развој пољопривреде и села, а испред зграде подићи споменик драгачевском сељаку. У овој општини преко две трећине становништва се бави пољопривредом и живи на селу. Сељак нас је одхранио, одшколовао и увек био за своју земљу, бранио је и за

своју земљу, бранио је и за њу ратовао. Он то заслужује“, каже Јоловић и додаје да ће у тако формираном Центру бити смештене све службе и институције које се на локалном нивоу баве пословима пољопривреде и развоја инфраструктуре на сеоском подручју.

Савет за пољопривреду и развој села „Народног Покрета Драгачева“ сматра да подстицајне мере државе и локалне самоуправе кроз различите субвенције не дају довољне ефекте али да нису занемарљиве ако се искључи злоупотреба у политичке сврхе. У овом покрету тврде да се средства из општинског буџета дају недовољно контролисано и не ретко заслужним појединцима из владајуће (СНС) странке, спискови сачињавају преко повереника МО пре расписивања огласа, чак и истим лицима више година узастопно иако се не баве пољопривредном производњом као основним занимањем, а да млади људи којима је једино занимање пољопривреда се изостављају што изазива њихово незадовољство и негодовање.

У циљу равномерног развоја и подршке пољопривреди и селу Савет за пољопривреду и развој села окупиће стручњаке, пољопривреднике и привреднике из ове области како би заједнички утврдили правце деловања и допринели бољем разумевању државне и локалне заједнице о потреби поклањања веће пажње нашем селу и сељаку. Некада (1963) је општина Лучани имала око 39.000 а данас испод 17.000 становника. Од пописа 2011. до последњег 2022. године у овој општини је 4.000 мање житеља.

„Не знамо да ли ћe и какве бенефите овој земљи донети „Експо 2027“, а посебно грања националног стадиона у Београду, али знамо какву би смо као земља имали блиставу будућност ако би 18 милијарди евра утрошили у развој пољопривреде и села. Тада би смо имали потпуно другачију демографску слику“, тврди Јоловић.

Према речима Милића Домановића, Савет за пољопривреду и развој села „Народног Покрета Драгачева“ указаће драгачевском сељаку и друштвеној заједници да је неопходно да се заједнички организују и више ангажују како би се спречило даље гашење пољопривредних домаћинстава, на стварању услова да више младих (до 40 година) буду носиоци пољопривредних газдинстава, на бољем коришћењу и контроли плодности пољопривредног земљишта, производњи аутохтоних сората са подручја Драгачева и производа домаћег здравог семена (кромпира) и садног материјала (малина), образовању младих пољопривредника и организацији стручних путовања, на подизању и опремању савремених складишта за воће и поврће, подизању прерадних капацитета, али и већу заступљеност пољопривреде и села у медијима.

Домановић сматра да мора доћи до промене политике осигурања пољопривредних култура, јер је ова област постала лимитирајући фактор и демотивација произвођача за осигурање и коришћење подстицаја због неадекватне процене штета код елементарних непогода, као и да се више мора радити на прилагођавању пољопривредне производње климатским променама, јер се предвиђа да ће у следећих десет година најмање пет бити екстремно сушне.

„Свим делатностима се мора посветити далеко већа пажња а посебно оним које се односе на воћарску, ратарску, повртарску и сточарску производњу, јер по задњем званичном државном попису је пчеларство једина област која нема смањење већ увећање производње у општини Лучани“, истиче Домановић.

Савет за пољопривреду и развој села, између осталог, у свој програм је уврстио и обележавање светског дана кромпира у Драгачеву 30. маја 2024. године установљеног од ОУН и ФАО.

Гуча/Лучани – На данашњи дан, 16.04.2021. године, истекао је четворогодишњи мандат члановима савета месних заједница у општини Лучани. Без избора, неки и даље обављају ту функцију, потписују завршне рачуне и не хају за било какву врсту одговорности. Власт су, може им се.

Изборе распусује председница скупштине општине. Због чега она то није учинила, и да ли ће и када, то нико не зна да каже. Ни председнику општине и владајуће СНС у Лучанима не изгледа да су месне заједнице и организовани грађани много важни. Не ретко, говоре да ништа нису ни радили те да је упитна и сврха њиховог постојања и ако у 33 од 38 месних заједница они врше власт.

Међу председницима и члановима савета месних заједница има одборника, чланова већа и оних који обављају друге јавне функције и послове у јавним предузећима и установама чији је оснивач локална самоуправа. Имајући у виду да су месне заједнице облик месне самоуправе, па вршење функција у месним заједницама не сматра се јавном функцијом већ обављањем другог посла.

Међутим, Законом о Агенцији за борбу против корупције је прописано да одборник не може истовремено да буде председник, односно члан савета месне заједнице, које су основане на територији исте општине јер је то у супротности са обавезом функционера прописаном одредбама чл. 27. ст. 2. и 3. истог Закона, на основу којих је функционер дужан да ствара и одржава поверење грађана у савесно и одговорно вршење јавне функције и да избегава стварање односа зависности према лицу које би могло да утиче на његову непристрасност у вршењу јавне функције.

Законом о локалној самоуправи је прописано да је скупштина општине највиши орган општине који врши основне функције локалне власти те да скупштину општине чине одборници који доносе буџет и завршни рачун. Истим законом је прописано да се ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва оснивају месне заједнице и да скупштина, између осталог, одлучује о начину њиховог финансирања и из средстава утврђених одлуком о буџету општине.

Из наведеног произлази да између јавне функције одборника скупштине општине и обављања посла председника и члана савета месне заједнице основане на територији исте општине постоји однос зависности који би могао да утиче на непристрасност функционера у вршењу јавне функције.

Председници појединих месних заједница пуне три године од истека мандата на који су изабрани и даље обављају те функције што представља прави пример кршења свих друштвених норми па се поставља и питање њихове одговорности.

Удружење грађана „Народни покрет Драгачева“ истиче да је значајно организовање грађана у месним заједницама ради решавања бар неких мањих локланих проблема у својим срединама. Позива локалну власт да измени општинску одлуку о месним заједницама и рспише већинске изборе за савете месних заједница на којима ће грађани бирати чланове савета именом и презименом а не као до сада гласати страначке листе у чијем називу су најчешће функционери који никада нису чули а камо ли били у месној заједници у којој живи обичан народ, често посвађан због најпримитивнијег странчарења.

Удружење испољава политички утицај на локалном нивоу у општини Лучани. Наша жеља је да окупимо и организујемо честите, радне и поштене грађане и створимо јаку и јединствену локалну заједницу способну да дугорочно брине о сопственом развоју, себи, својим комшијама и грађанима у месним заједницама и општини Лучани.

Проф. др Неда Николић рођена је 1975. године у Обреновцу. Дипломирала на Факултету за менаџмент у Београду 2000. године, са средњом оценом 9,36. Школске 2005/2006. уписала је магистарске студије на Техничком факултету у Чачку и успешно савладала испите предвиђене наставним планом са средњом оценом 9,50. Магистарски рад је одбранила у јануару 2009. године и стекла звање: магистар техничких наука, област индустријски менаџмент. Докторску дисертацију одбранила је 2016. године на Факултету организационих наука у Београду. Од 2000. године радила је као менаџер у предузећу за рециклажу и као професор економске групе предмета у средњој школи у Лучанима, а од 2004. године била је финансијски директор текстилног предузећа Spirit Evolution у Ариљу.

На Техничком факултету у Чачку ангажована је од 2006. године. У периоду школске 2007/2008. била је сарадник на Катедри за индустријски менаџмент. Јуна 2008. године изабрана је у звање сарадника у настави из уже научне области Менаџмент и бизнис, а од  септембра 2010. године запослена je у звању асистента за ужу научну област Менаџмент и бизнис. Године 2017. изабрана је у звање доцента на Факултету техничких наука у Чачку, а 2022. изабрана је у звање ванредни професор за ужу научну област Менаџмент.

Члан је Наставно-научног већа ФТН Чачак. Била је  секретар Катедре за индустријски менаџмент, члан Комисије за самовредновање и члан Комисије за библиотеку ФТН Чачак. Председник је Тима за каријерно вођење, председник научног сектора Српске асоцијације за рециклажу, деконтаминацију и рушење СДА. Члан је Научно-стручног друштва за управљање ризицима у ванредним ситуацијама, Београд. Члан је уређивачког одбора  International journal of Disaster Risk Management. Члан је Управног одбора Црвеног крста Чачак. Заменик је председника и члан  председништва удружења грађана Народни покрет Драгачева. Аутор је и коаутор бројних научних радова у престижним научним часописима и конференцијама.

Проф. Др Љиљана Мирковић је редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду. Рођена 1962. године. У основној и средњој школи носилац је Вукове диплоиме. Медицински факултет у Београду уписала је 1981. године, а дипломирала је 1986. године са просечном оценом 10, као добитник Повеље Српског лекарског друштва за најбољег дипломираног студента. Магистарску тезу „Анализа плодове воде као предиктор примене интраутерине трансфузије у Rh – aloimunizovanih трудница“ одбранила је 1994. године на Медицинском факултету у Београду. Докторску тезу „Лечење хемолитичке болести фетуса интраутериним трансфузијама“ одбранила је 1996. године на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Рођена је у Гучи, живи у Београду.

Запослена је од 1988. године на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. Начелник је оделења акушерске интезивне неге.

Одржала је 53 предавања по позиву на националним и интернационалним конгресима и стручним састанцима. Учествовала је у организацији 16 националних и интернационалних састанака, у раду 13 Светских и Европских стручних конгреса и 16 националних конгреса, симпозијума и стручних састанака. Учествује и у два научна пројекта Министарства за науку Републике Србије. Ментор је у већем броју докторских, магистарских и дипломских радова одбрањених на Медицинском и Фармацеутском факултету у Београду. Аутор је и коаутор 224 научна рада, књига, поглавља у књигама, монографијама и уџбеницима објављеним у земљи и иностранству. Члан је десеточланог светског научног комитета за препоруке за

третман преекламписије. Аутор је уџбеника за последипломску наставу „Пререклампасија“, приручника за тачну интрепретацију CTG и водича за хориоамнионитис.

Проф. Мирковић је специјалиста са дугогодишњим искуством оперативном лечењу малигних и бенигних гивеколошких оболења, абдоминалних и трансваиналним приступом, експерт за компликоване и ризичне трудноће и порођаје и ултразвучни експерт за неинвазивне и инвазивне поступке (биопсија хориона, амниоцентеза, кордоцентеза).

Члан је више националних и интернационалних стручних удружења и организација. Члан је председништва Српског лекарског друштва и Гинеколошко акушерске секције СЛД.

Проф. Др Љиљана Мирковић је члан десеточланог светског научног комитета за препоруке за третман преекламписије, као и више националних и интернационалних стручних удружења и организација.

Била је и почасни члан „Покрета за развој Драгачева“. Својим знањем и искуством, даје велики допринос у својој професији а посебно женама и породиљама са нашег подручја.

Проглашена је 2011. године за почасног грађанина општине Лучани, а на изборној скупштини удружења ове године за почасног председника Народног покрета Драгачева.

На оснивачкој скупштини, одржаној на Видовдан ове године у Гучи, за председника Удружења грађана „Народни покрет Драгачева“ изабран је Слободан Јоловић, магистар економије из Гуче. Он ће ову дужност обављати у наредне четири године.

Слободан Јоловић је рођен у Гучи. Магистар је економских наука. Дипломски рад и магистарску тезу одбранио оценом 10. Има положен стручни (државни) испит за рад у органима државне управе и поседује радно искуство у привреди, локланој самоуправи и државној управи.

Радио је у ПДП „Воћар-продукт“ у Гучи, ПП „Белица-промет“ Гуча (чији је био оснивач и власник), био је инспектор Финансијске полиције у Чачку и руководилац Оделња у Гучи и начелник Пореске управе у Гучи.

Биран је за одборника у Скупштини општине Лучани у шест мандата.

Обављао је функцију председника скупштине општине Лучани, а од 2004 до 2012. године председника општине Лучани (2004. на непосредним изборима, именом и презименом, остварио је други изборни резултат у земљи). Велике заслуге му припадају за изградању инфраструктурних објеката у нашој општини (путеви, водовод и канализација, електрификација, уређење водотока, гасификација, спорт и рекреација, образовање, култура, здравство, ПТТ…).

Два мандата, у периоду од 14.11.2014. године до 10.11.2023. године, обављао је функцију начелника Моравичког управног округа.

Бавио се спортом (фудбалом и стрељаштвом), био је дугогодишњи спортски радник. Женски одбојкашки клуб „Драгачево“ из Гуче увео је у II Савезну лигу Србије и Црне Горе.

Једанаест година је био председник организационог одбора Драгачевског Сабора трубача у Гучи, два пута домаћин.

Добитник је великог броја војничких, радних и друштвених признања.

На омладинским радним акцијама, војним вежбама и рату, провео је 4,5 година живота.

Радећи у државној управи 1996. проглашен је за инспектора финансијске полиције са најбољим резултатима рада, а 1999. године за најбољег начелника Пореске управе у Регионалном центру Крагујевац.

Од стране Клуба привредних новинара Србије 2006. године проглашен је за најуспешнијег председника општине у Србији, а 2010. године добитник је републичког признања „Капетан Миша Анастасијевић“ за развој локалне самоуправе у Србији.

У анкети дневног листа „Блиц“ пет пута узастопно је проглашаван међу најпознатијим и најутицајнијим личностима из јавног и политичког живота у Републици Србији.

Моравички управни округ као државна институција са извршним овлашћењима, и Слободан Јоловић као појединац, добитници су интернационалне златне награде и признања „GlobalLocal“ за 2019. годину за средњу и југоисточну Европу. Ово престижно признање уручено им је на гала вечери у оквиру званичног програма Светског конгреса предузетника одржаног у Скопљу.

Почасни је члан Ловачког савеза Србије. Добитник је неколико ловачких признања.

Ловом почео да се бави пре 50 година (1973). Био је председник је Скупштине Ловачког удружења „Драгачево“ Гуча и делегат у Ловачком савезу Србије.

Био је 10 година члан Главног одбора СНС, шест година повереник ОО СНС за општину Лучани, осам година члан Главног одбора СПС и оснивач и председник Удружења грађана „Покрет за развој Драгачева“ које је побеђивало на свим локалним изборима у општини Лучани.

За председника Удружења грађана „Народни покрет Драгачева“ једногласно је изабран на оснивачкој скупштини одржаној на Видовдан 2023. године у Гучи.

На оснивачкој скупштини Удружења грађана „Покрет за развој Драгачева – Народни покрет“ (скрећени назив: Народни покрет Драгачева) за председника скупштине једногласно је изабран Младомир Сретеновић, дипл. инжењер машинства из Лучана.

Младомир Сретеновић рођен је 1955. године у Лучанима, где и данас живи.

Био је помоћник директора фабрике „МБ Наменска производња“ Лучани, а у периоду од 2012 до 2015. године председник општине.

На Видовдан, 2023. године, у Гучи је одржана оснивачка скупштина и потврђено формирано удружење грађана „Покрет за развој Драгачева – Народни покрет“ чији је скраћени назив „Народни покрет Драгачева“, са седиштем у Гучи, Кнеза Милоша 2.

Удружење ће испољавати политички утицај на локалном нивоу, заступати интересе и промовисати идеје и активности грађана у областима које се односе на политичка, економска, културна, образовна и питања социјалне и здравствене заштите, деловањем кроз институције и ван њих, путем активног учешћа у јавном животу (у изборима) месних заједница и општине Лучани.

Активни чланови удружења могу бити пунолетни грађани општине Лучани, који потпишу приступницу и уплате чланарину у износу од 1.000 динара на годишњем нивоу, чиме стичу право учешћа у избору и раду органа удружења. Приступница се налази на сајту удружења: www.narodnipokretdragaceva.org, могу се одштампати или послати електронски, као и преузети у канцеларијама удужења у Гучи, Лучанима, Вичи и Котражи. Док тзв. пасивни чланови учествују у активностима удружења потпуно исто као и активни, али без права избора у органе удружења. Чланови Народног покрета Драгачева могу бити и чланови политичких партија који на локалном нивоу подржавају ово удружење.

Заслужни грађани пореклом из Драгачева могу добити статус почасног члана, на основу одлуке органа удружења, али и добити статус пасивног или активног члана.

На оснивачкој скупштини изабран је само председник удружења, а изборна скупштина на којој ће се изабрати остали органи удружења биће заказана након формирања подружница у најмање две трећине месних заједница на територији општине Лучани.

Органи удружења биће прилагођени образовној, територијалној, старосној и полној структури становништва наше општине.

Удружење ће се финансирати из чланарине и нематеријалних средстава својих чланова стављених на коришћење без накнаде.

Донета је одлука да удружење се неће бавити „високом“ политиком, нити учествовати кампањама политичких странака  за републичке изборе, без обзира на локлани ниво сарадње.